Društvo, moć i agresivno ponašanje

 

Za razumevanje odnosa u društvu, ljudskog ponašanja i za organizovanje odnosa u društvu veoma važno utvrditi poreklo agresivnog ponašanja i uslove njegovog javljanja i jačanja.

Stoga je važno pitanje kako i u kojim uslovima se stvara agresivno ponašanje i kolika je i kakva uloga radne/vaspitne atmosfere  u stvaranju agresivnog ponašana?

Odgovori na ova pitanja se najviše dobijaju posmatranjem odnosa rukovođenja u grupi, jer od uticaja rukovođenja u grupi, zavisi i  atmosfera u grupi.

Uticaj na grupu vođe ostvaruju na različite načine, koristeći raspoloživa sredstva moći. Neki više naređuju i zahtevaju pokoravanje koristeći stručnjačku moć, moć informisanja i legitimnu moć. Između velikog broja  mogućih načina rukovođenja ističu se dva načina rukovođenja, različita po vrstama moći koje koriste i po načinu na koji se vođe odnose prema članovima. To su demokratski i autokratski način rukovođenja.

Autokratski vođa sam planira aktivnost,  donosi odluke, članovima ne saopštava šta će ubuduće raditi, određuje kratkotrajne zadatke, članove hvali i grdi bez obrazloženja. Pri demokratskom načinu rukovođenja vođa planira i donosi odluke na osnovu savetovanja sa članovima grupe, članovima nudi alternative za akcije, ocenjuje učinak objektivno i prema objektivnim kriterijumima hvali i kudi.

Istraživači su zaključili da različiti načini rukovođenja uslovljavaju različito ponašanje članova grupe. Demokratsko rukovođenje ima za posledicu najveće zadovoljstvo boravkom u grupi i najbolje odnose među članovima, ono dovodi do vezanosti za grupu i dobrih odnosa u grupi. U grupama sa autokratskim rukovođenjem, produktivnost je velika, ali ima mnogo agresivnosti među članovima grupe i zavisnosti od vođe. Kada je vođa prisutan grupa radi dobro, ali slabo kada ga nema.

Posmatrajući različite grupe, postavlja se pitanje, može li se uticati na smanjene agresivnog ponašanja u društvu?

Novija istraživanja su pokazala da se može uticati na smanjenje agresivnog ponašanja, još na najranijem uzrastu. Deca su agresivnija u  onim sredinama, gde su vaspitne aktivnosti neorganizovane, a deci dopušteno da sama organizuju svoju igru.

Uvođenjem organizovanih aktivnosti u vrtiće, i pružanjem stabilnosti i predvidivosti, kroz postavljanje granica i pravila prihvatljivog ponašanja može se raditi na podsticanju  konstruktivnih društveno poželjnih ponašanja.

 

 

Sandra Pašćan

Magistar psihologije i geštalt psihoterapeut

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su obeležena *