Emocionalna kontrola ili prilagodljivost

U sportu dobra prilagodljivost ukazuje na mišiće koji mogu da se istežu i omogućavaju organizmu sposobnost za bilo koju fizičku aktivnost. U životu, dobra prilagodljivost znači sposobnost emocionalne fleksibilnosti u stresnim životnim okolnostima.

Svako, barem jednom, tokom života doživi neki stresni životni događaj.  Ljudi se razlikuju po načinima na koji ih  dožive.  Za nekog će gubitak posla biti put ka novim prilikama i mogućnostima, a za nekog  drugog , put bez izlaza koji vodi ka depresiji.  Pitanje da li je bolje sakriti ili izraziti emocije u takvim okolnostima, dobilo je odgovor – sposobnost istovremenog pokazivanja i potiskivanja emocija omogućava  najbolje prilagođavanje.

„Ja sam kao glinamol – mogu se oblikovati“, bio je odgovor jedne osobe na stresne okolnosti na poslu.

Bila je svesna svoje emocije besa, ali i opasnosti koje joj njegovo pokazivanje može doneti. Izabrala je da ga za trenutak potisne, ali i oblikuje u nešto drugo.

Tradicionalno se smatralo da pokazivanje emocija ima višestruko adaptivne funcije. Ono potpomaže komunikaciji, regulaciji unutrašnjih stanja u organizmu, ali i održanju i razvoju socijalnih interakcija. Međutim, postoje periodi i situacije kada pokazivanje emocija može biti opasno ili čak i ugrožavajuće.  Na primer, svakodnevna ekspresija besa, može biti rizičan faktor za nastanak kardiovaskularnih oboljenja.  Istovremeno, sposobnost da se potisnu osećanja može doneti korist u nekim socijalnim situacijama. Ne pokazati strah u situaciji držanja govora, govorniku može doneti uspeh.  Kao i kod pokazivanja emocija, njihovo potiskivanje pored dobrih, ima i loše strane. Ukoliko suzbijanje emocija postane  hronično, može imati štetne posledice po fizičko zdravlje.

Ako se uzmu u obzir ova iskustva, postavlja se pitanje šta je  lekovito ili prilagodljivo ponašanje? Emocionalna fleksibilnost ili prilagodljivost podrazumeva kretanje između potiskivanja i pokazivanja, što uključuje:

1)procenu zahteva sredine i okolnosti u kojima se nalazite;

2)širenje opsega ponašanja koji se mogu koristiti ka odgovor na određene zahteve i

3)osetljivost na prepoznavanje i udaljavanje od ponašanja koje ne donosi korist.

Slikovito, ako vam se dešavaju događaji koji u vama izazivaju tugu, strah, beznađe i očaj, nemojte zaboraviti i na pozitivne emocije, poput ponosa, zahvalnosti i ljubavi. Nakon što iskusite niz emocija: sreću, tugu, bes, strah, izrazite ih na odgovarajući način i ostavite iza sebe kada je vreme da se krene dalje – bićete baš poput „elastične žice“ koja kada se sretne sa preprekom „ne pukne“, nego je u stanju da se savija i oblikuje!

 

 

Sandra Pašćan

Magistar psihologije i geštalt psihoterapeut

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su obeležena *