Iz psihološkog rečnika – Od agresivnosti do pasivne-agresivnosti

 

Etimološka analiza termina agresija ukazuje da ovaj termin potiče od latinskih reči ad i gradus. Reč ad znači ka ili prema, a reč gradus znači korak. Obe reči spojene u jednu su označavale koračanje ka ili koračanje prema, kretanje napred. Tako je reč aggressio relativno rano poprimila značenje napada. Iz tog razloga reči agresija i agresivnost se mogu definisati kao napad ili kretanje napred sa namerom dostignuća nekog cilja.

 

Postoji diskusija o tome šta treba podrazumevati pod agresivnim ponašanjem.

Agresivnost je ponašanje kojem je osnovna namera da se nekome nanese šteta, da se ugrozi i povredi nečiji identitet. Prema istom izvoru agresivnost je i stečena osobina interpersonalnog reagovanja karakteristična za socijalno ponašanje neke osobe. Relativno je trajna i stabilna osobina koja usmereva ponašanje osobe u različitim socijalnim situacijama, a ispoljava se  u lakom nalaženju trajnih ciljeva za direktni ili indirektni napad, u svadljivosti, negativizmu i prkosu prema autoritetu. Sastavni je deo ljudskog afektiviteta, pri čemu se može ispoljavati na otvoren ili prikriven način.

Pripisujuju joj se dva značenja, jedno negativno, prema kome je ona spoljašnji izraz neprijateljstva, mržnje i besa usmerenih protiv spoljašnjeg sveta ili sebe i drugo pozitivno, prema kome je ona pozitivna akcija, preduzimljivost, borbenost, težnja za moći. Ponekad se kao agresivno određuje svako ponašanje koje nanosi drugoj osobi štetu ili je povređuje.  Agresivno ponašanje je ono ponašanje koje se manifestuje u napadu na druge osobe, a sa namerom da se drugoj osobi nanese šteta. Opravdano je razlikovanje napada na nekog kada smo ugroženi tuđim napadom od agresivnog postupanja koje je pokrenuto našom željom i namerom da drugome nanesemo štetu.

Danas se u društvu najčešće srećemo sa pasivno-agresivnim ponašanjem. Ono je maskirani način za izražavanje prikrivenog osećanja besa (Long, Long & Whitson, 2008), koji se javlja kod muškaraca i žena u svim civilizovanim kulturama i na svim socioekonomskim nivoima.

Zašto je ovo disfunkcionlano ponašanje toliko rašireno?

1.Bes je socijalno neprihvatljiv

Bes je normalna, prirodna ljudska emocija, bazično ljudsko iskustvo. Medjutim od najranijeg uzrasta mnogi od nas su čuli poruku “ljutnja je loša”. Kako bismo bili prihvaćeni, naučili smo da krijemo prava osećanja i bes.

2.Hostilnost je socijalno prihvatljiva

Kada naučimo da bes ne možemo da prikažemo na prihvatljiv i direktan način, pretvaramo ga u svoju alternativu – socijalno prihvatljive načine ponašanja.

3.Pasivno agresivno ponašanje je lakše nego asertivnost

4.Pasivna agresija se lako racionalizuje

5.Osveta je slatka

6.Pasivno-agresivno ponašanje je pogodno

7.Pasivno-agresivno ponašanje ima moć

 

Potiskujući bes, izbegavajući direktnu komunikaciju, stavljajući sebe u ulogu žrtve i sabotirajući druge u uspehu, pasivno-agresivne osobe kreiraju kod drugih osećanja “emocionalnog roler-kostera”.

Sposobnost da se kontroliše emocionalni odgovor druge osobe čini da se pasivno-agresivne osobe osećaju moćno!

 

Sandra Pašćan

Magistar psihologije i geštalt psihoterapeut

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su obeležena *