Oprostiti preljubu ili osvetiti se? II deo

Za razliku od muškaraca koji su podsticani da budu agresivni i da preuzmu pravdu u svoje ruke, kao odgovor na neverstvo, žene su podsticane da budu posvećene obnavljanju harmonije odnosa nakon saznanja o neverstvu. Socijalna podrška ili osuđivanje u slučaju napuštanja ili praštanja preljube su takođe od velikog značaja.

Ljudi ostaju u vezi da ne bi bili „optuženi“ i odgovorni za prekid ili bili proglašeni za neuspešne ili gubitnike, da ne bi izgubili podršku sredine, kruga zajedničkih prijatelja i dr.

Na prevaru se može gledati iz dva ugla, iz ugla osobe koja vara i osobe koja je prevarena. Osobe koje varaju često smatraju kako su svojim ponašanjem izazvali mnogo manju štetu, nego što to smatraju osobe koje su izdali (Miller, 2015). Istraživanje Džons i Brudet (1994; prema Miller, 2015) pokazuje kako osobe koje je partner izdao, u 93% slučajeva smatraju, kako je to izdajničko ponašanje značajno naštetilo njihovom odnosu, što uglavnom rezultira povećanom sumnjom u buduća partnerova ponašanja. Sa druge strane, pokazalo se da oni koji su varali smatraju da njihovo ponašanje nije bilo toliko štetno, ponekad smatraju čak i da je takvo iskustvo poslužilo da se ojača i unapredi veza. Iako ljudi koji varaju opisuju svoje ponašanje kao benigno, prevara u glavnom nosi negativne, a često i dugotrajne posledice za intimnu vezu.
Neverstvo može biti razlog raspada jedne intimne veze, međutim ne završavaju svi partneri vezu nakon otkrića prevare.

Prekid može biti veoma težak, čak i kada smo iznevereni, povređeni ili kada nam je u vezi loše. Ljudi su skloniji praštanju, u smislu da ne ispoljavaju neurotične i narcisoidne namere, kada se konfliktna situacija dogodi u bliskoj, posvećenoj i zadovoljavajućoj vezi i kada žrtva saoseća sa počiniocem. Tada se odgovornost i krivica za prevaru ne pripisuje njemu ili njoj, ili se izbegava da se razmišlja o tome.

Pravdanje i izvinjavanje počinioca dodatno žrtvi olakšava praštanje (e.g., McCullough et al., 1997; McCullough, Rachal, et al., 1998; Ohbuchi, Kameda & Agarie, 1989; Weiner, Graham, Peter, & Zmuidinas, 1991). Neki terapeuti spekulišu da praštanje pomaže žrtvi da se oslobodi besa i gorčine i povrati realan pogled na partnera, što omogućava da se ponovo izgrade odnosi u vezi (Gordon, Baucom, & Snyder, 2000).
Mak Kalou i sar. nudi zanimljivu hipotezu da su se mehanizmi osvete kod ljudi razvili da spreče štetu, dok su se mehanizmi praštanja razvili da bi se nadoknadila mogućnost ili posledice osvete, sve radi očuvanja dragocenog odnosa. Prihvatanje, praštanje, izbegavanje ili osveta su četiri moguća reagovanja na štetno ponašanje u vezi.

 

nastaviće se ……..

Vesna Radoman Roknić

master psiholog-psihoterapeut

Leave a Reply