Osnovne vrednosti Integrativnog psihoterapeuta

Naredni spisak vrednosti prati filozofije Integrativnog psihoterapeuta i posebno je pripremljen za upotrebu u kliničkoj praksi. Ako se odlučite za psihoterapiju kod psihoterapeuta ove orijentacije bilo bi dobro da se slažete sa vrednostima koje slede.

  1. Klijentovo subjektivno iskustvo je njegova istina i početna tačka eksploracije. U integrativnoj psihoterapiji prihvatanje onoga što je dato i poštovanje klijentovog sveta onakvog kakav jeste je terapeutova primarna odgovornost.
  2. ,,Sada” je klijentova trenutna svesnost i jedini trenutak u kome on ima ikakvu direktnu kontrolu. ,,Sada” može biti preplavljeno prošlošću, putem transfera, ili budućom anksioznošću, kao u anksioznim stanjima, ali takvo iskustvo je u ,,sada”. Klijent otkriva u sadašnjosti šta je moralno u skladu sa svojim ličnim izborima i vrednostima.
  3. Klijenti su sposobni za odgovore i odgovorni za njih, primarni su agenti u određivanju svog ličnog ponašanja. Međutim, mi vidimo ljude kao ,,ugrađene” u njihove kontekste, što može da ograniči opcije koje su im otvorene, ponekad na pogubne načine.
  4. Moralnost je u najboljem slučaju bazirana na organizmičkim potrebama, tj. na relativno tačnom znanju o onome o čemu se radi, pre nego na ,,trebovanju”, koje je zasnovano na proizvoljnim nametanjima onoga šta drugi misle. Ovo se odnosi i primenjuje na regulaciju interpersonalnih odnosa, intrapsihičku regulaciju i regulaciju unutar društvenih grupa.
  5. Pošto klijent ima izbor ponašanja u ,,sada”, terapeut radi na povećanju klijentove svesnosti antecedenta, organizmičke reakcije i posledica ponašanja. Prema tome, terapeut pre ,,istražuje” nego što ,,modifikuje” ponašanja.
  6. Terapijski odnos je mikrokosmos klijentovog ,,načina bivstvovanja u svetu”, tako da klijent može da vidi i čuje kako ga je terapeut doživeo. Zato je važno da je terapeutova aktivna prisutnost autentična, energična, iskrena i direktna. To zahteva da terapeut bude svestan kontratransfera i da je razvio značajnu samosvesnost, da bi pratio proces i posebno da bi izbegao zloupotrebu moći u terapijskom odnosu.
  7. U organizmičkoj samoregulaciji do izbora i učenja dolazi sa prirodnom integracijom uma i tela, mišljenja i osećanja, fizičkog i spiritualnog, sebe i okruženja – holistički.
  8. Promena je moguća i događa se holistički kada osoba postane ono što i ko zapravo jeste, a ne onda kada pokušava da postane ono što nije. Paradoksalno, promena se događa ne putem prisile, nego samo ako osoba uloži vreme i trud da postane ono što zapravo jeste.
  9. Život je konstantni tok. Terapija ne samo da utiče na svet, nego i svet utiče na terapiju. Lični rast i razvoj su mogući i zahtevaju intrapsihičku, interpersonalnu i socio-političku svesnost da se dekonstruišu i ponovo konstruišu znanje, svesnost i razumevanje.
  10. Spoljašnji faktori su ogroman izvor nevolja, oduzimanja moći, i otuđenja. To se posebno manifestuje u nejednakim mogućnostima i opresivnoj praksi. Integrativna psihoterapija podržava pravo osobe da bude drugačija i to iziskuje upućivanje izazova i konfrontiranje rasizma, seksizma, ejdžizma i klasa.
  11. Dijalog je manifestacija egzistencijalne perspektive odnosa. Buberovo viđenje ,,smisla” kroz susret podržava viđenje terapije kao ,,kokreacije” – viđenje da ,,istina” počinje sa dvoje. Lično ,,Ja” ima značenje samo u relaciji prema drugome, u Ja-Ti dijalogu ili u Ja-To kontaktu. Dijalog je zasnovan na doživljavanju druge osobe onakvom kakva jeste i na doživljavanju sebe, deleći uzajamnost i saradnju, što zahteva spremnost da se bude odgovoran i autentičan. Dijalog podržavaju moderni feministi kroz izražavanje važnosti odnosa i pripadnosti u razvijanju identiteta (Gilligan, 1982 prema Evans i Gilbert, 2005) i dijaloga, uzajamnosti i saradnje u potrazi za razumevanjem. (Millet, 1976; Goldberger & Tarute, 1986 prema Evans i Gilbert, 2005).
  12. Zrelost se stoga ne svodi samo na autonomiju selfa, nego na self u relaciji i ona je kontinuirani proces kreativnog prilagođavanja tokom života. Svakako, zdravlje se može opisati kao kreativno međudejstvo izmedju osobe i okoline. Prilagođavanje bez kreativnosti je konformizam u odnosu na spoljašnji standard i u suprotnosti je sa fenomenologijom. Kreativnost bez prilagođavanja je nihilizam i u suprotnosti je sa dijalogom.
  13. I self u izolaciji i self u negativnoj manipulaciji okruženja može biti opresivan, u vidu nasilja prema sebi ili drugome. Nasilje se posmatra kao pokušaj poništavanja selfa ili drugoga, što je u suprotnosti sa svesnšću i otvorenom ekspresijom Ja-Ti.
  14. Self i drugi bi trebalo da se posmatraju sa znatiželjom i saosećanjem, a ne s negativnim osuđivanjem.
  15. Integrativna psihoterapija nastoji da promoviše dovoljnu integraciju, koja maksimizira ono što nastavlja da se razvija posle terapijske seanse i u ,,odsustvu” terapeuta. Ovo podržava klijentovo pravo na samoopredeljenje i lično dostojanstvo (Evans i Gilbert, 2005).

 

Evans, K. R. & Gilbert, M. (2005) An Introduction to Integrative Psychotherapy. New York: Palgrave-Macmillan.

 

Zorica Knežević

Psiholog i Psihoterapeut

 

 

Photo by Ravi Roshan on Unsplash

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su obeležena *