ŠTA NAM GOVORI DEČIJI CRTEŽ?

Tumačenje crteža je tehnika koja se često koristi u psihoterapijskom radu s decom.

Deci je ponekad teško da na pravi način objasne šta osećaju.

Crtež je jedan od načina komunikacije deteta sa odraslima.

Kroz crtež  dete projektuje svoje želje, potrebe, emocije i neka svoja  očekivanja i kako razume svet i ljude oko sebe.

Dete ne crta ono što vidi, već ono što zna i oseća.  

Zbog slabijeg verbalnog izražavanja, deca često bolje nacrtaju ono što ih muči, ono što žele, od čega su uplašena. Spontani crtež deteta ili crtež na zadatu temu predstavlja pogodnu tehniku  psihodijagnostičke procene i tretmana.

Dete na crtežu predstavlja svoje doživljaje i to je jako važno kada je potrebno proceniti njegovo psihičko stanje, zrelost i postojanje eventualnog poremećaja.

Prilikom posmatranja dečijeg crteža bitno je imati na umu koji je uzrast deteta.

Faze dečijeg crteža

Prva faza –Faza „šaranja“ -nije moguće odrediti temu nacrtanog (traje do kraja 2.godine iako je to individualno, jer se svako dete razvija na svoj način.

Dete u tom uzrastu , slabo može da kontroliše finiju motoriku. Ti crteži nisu reprezentacija nečega, već određena vežba vizualno-motoričke koordinacije. Zanimljivo je da šimpanze pokazuju iste uzorke “šaranja” kao i deca tog uzrasta. Kasnije široki zamasi celom rukom omogućavaju veću kontrolu podlaktice, a na kraju pokreti prstiju postaju voljni i precizni.Ova aktivnost pomaže deci da otkrivaju mogućnosti pravljenja različitih tragova i izrađuju popriličan repertoar šara.

Druga faza-Semantičko ili simboličko crtanje  (od 3. do 6. godine.)

U tom uzrastu deca najavljuju temu crteža pre nego što se upuste u crtanje. Crtež postaje prepoznatljiv, kao i upotreba različitih oblika unutar istog crteža, te se javljaju detalji.

Poznato je da crtež čoveka u tom uzrastu sadrži krug sa detaljima koji prikazuju elemente lica i noge, ređe ruke. Taj oblik ljudske figure naziva se punoglavcem.

Ako crtačima „punoglavaca“ tokom crtanja diktiramo delove tela, oni će ih nacrtati ali ne nužno i smestiti na uobičajeno mesto. Stomak može da bude unutar regiona „glave“, a rukena onome što izgleda kao glava. Čak i kada im se pokaže, kako se koji deo crta i gde mu jemesto na figuri čoveka, nerado se odriču svoje punoglavačke forme.

Celokupni period predškolskog uzrasta deteta je obeležen ovom fazom crtanja. Dete crta po sećanju, tj. po onome kako ono doživljava pojedini predmet koji crta. Ono crta sve što zna o tom predmetu i kako se oseca u vezi njega.

Treća faza –REALISTIČKO crtanje. (  od 6. do 10. godine.)

Deca su već usmerena ka detaljima i delovima celine koje još nisu upoznali, pa ih sada stavljaju na papir. Dete ovde unosi dinamičnost u svoj rad pa crteži prikazuju ljude koji nešto rade.

Tek od devete godine crteži dobijaju logički smisao i neki redosled.

Nepoznavanje karakteristika dečijeg likovnog izražavanja i neadekvatno reagovanje odraslih u ovom periodu može dovesti do narušavanja dečije spontanosti i iskrenosti .

Važno je naglasiti da su uzrasne  granice navedenih faza fleksibilne, njihov početak i kraj nije fiksno određen, što znači da dete može u nekoj od faza da se zadrži duže ili kraće a da to i dalje predstavlja normalan razvoj.

 

Vesna Radoman Roknić

master psiholog-psihoterapeut

vesnaroknic021@gmail.com

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su obeležena *