Dobar dan. Kako ste? Dobro, a vi? I mi isto, hvala

Zanimljivo je koliko smo svi dobro….Ali da li je zaista tako?

U stvarnosti, svi smo ponekad tužni, neraspoloženi, potišteni…Tuga i patnja su normalni pratioci života. Kako ćemo znati šta je radost ako nismo osetili tugu. Upravo ta naša sposobnost da doživljavamo čitav spektar osećanja, čini nas ljudima.

Važno je da shvatimo da su sve emocije važne i korisne.

Zašto priznavanje da nešto nije u redu doživljavamo kao slabost?

Zašto skrivati da smo neraspoloženi, tužni, potišteni?

Zašto bolje funkcionišemo po sistemu: izdrži, ne žali se, stisni zube….?

Normalno nam je da se bavimo svojim telesnim zdravljem, da pazimo šta jedemo, redovno vežbamo….A šta je sa našim duševnim zdravljem?

Tu smo skloni da probleme guramo “pod tepih” i da se ne brinemo o sebi

Ne brinemo o sebi….

Kako vam to zvuči?

Pa o kome ćemo brinuti, ako ne o SEBI?

Briga o sebi je vođenje računa o fizičkim, mentalnim, emocionalnim i socijalnim potrebama.

Briga o sebi i briga za naše emocionalno zdravlje predstavlja osnovu uživanja u životu!

Briga o sebi znači odgovornost!

Trpljenjem, nepriznavanjem problema i nebavljenjem našim psihičkim zdravljem sprečavamo mogućnost da nam bude bolje.

Koliko znamo o potištenosti, anksioznosti i depresiji?

Ako znamo malo, kako ćemo prepoznati da li se momentalno samo nalazimo u nekoj “minus fazi” ili imamo problem?

Kako ćemo bilo šta znati ako izbegavamo o tome da pričamo sa drugima?

Kako ćemo znati ako to krijemo od svih, jer naravno nismo” ludi” i ne treba nikome da pričamo o tome, da drugi ne pomisle da sa nam nešto “nije u redu”.

Ponekad kada smo neraspoloženi, deluje nam da ne možemo ništa da uradimo da nam bude bolje, loš dan se pretvara u lošu nedelju, pa u loš mesec, godinu. Još više otežava to što smo u tome sami, nikome ne govorimo.

Bez obzira koliko smo potišteni, situacija se može promeniti. I to je lepa vest!

Zašto bismo prihvatili neraspoloženje kao nešto trajno.

Zamislite liniju na kojoj na jednoj strani piše „srećan“ a na njenom drugom kraju „depresivan“.

Mi tokom života šetamo od jednog do drugog kraja, u zavisnosti od događaja koji nam se dešavaju.

Bitna je ravnoteža.

Šta je ono što nije dobro? Ako se predugo zadržimo na tom neveselom delu.

Prvi veliki korak je priznati da nam nije lepo i i da želimo to da promenimo.

Priznati sebi!!!

Šta radimo kada nas boli zub? Da li krijemo, ili tražimo pomoć, požalimo se, odemo kod zubara ….

Šta radimo kad nam duša pati?

Ćutimo, krijemo, ne tražimo pomoć i potištenost nas lagano korak, po korak, zarobljava.

Ukoliko dugo traje teško će nestati tako što ćemo samo čekati da prođe.

Ako postoji nešto zbog čega  ne možemo da funkcionišemo kako bi trebalo, onda je potpuno normalno da se obratimo stručnom licu koje je zaduženo da nam pomogne- u ovom slučaju psihoterapeutu.

Isto kao i kada nas boli zub, moramo nešto preduzeti da nam bude bolje.

Priznanje da nismo srećni i sama želja da nešto preduzmemo, već su ogroman korak ka sreći.

Važno je znati:

„Svoja osećanja možemo promeniti, samo se MORAMO BAVITI NJIMA!!!“

 

master psiholog-psihoterapeut Vesna Radoman Roknić

 

 

 

Photo by Marina Vitale on Unsplash

Leave a Reply