Poučne priče

Dve žabice

Horhe Bukaj

Bile jednom dve žabice, koje su upale u posudu sa šlagom. Odmah su shvatile da će se udaviti: “ Nije moguće dugo plivati i plutati u toj smesi gustoj poput živoga blata!!!”

U početku su obe žabe mahale nogama pokušavajući da dođu do ivice posude. Ali bilo je uzalud; samo su se koprcale u mestu i tonule. Činilo im se da je sve teže održati se na površini i disati.

Jedna od njih reče: “Ne mogu više. Nemoguće je izaći odavde. U ovome se ne može plivati. Budući da ću umreti, ne vidim razloga da produžujem ovu patnju. Ne razumem zašto bi umrla iscrpljena beskorisnim naporom.”

Rekavši to, prestane lupati nogama i brzo potone, doslovno ju je progutala bela gusta tečnost.

 Druga žaba, ona upornija i možda tvrdoglavija, rekla je sebi: Ništa ne mogu da uradim da se spasim. Ipak, iako mi se bliži smrt, radije ću se boriti do posljednjeg daha. Ne želim umreti ni tren pre nego što dođe moj čas.”

Nastavila je lupati nogama i praćakati se satima na istom mestu, nimalo se ne pomerajući, I tako satima I satima.

 Iznenada, od tolika batrganja i lupanja batacima, šlag se pretvori u maslac.

Iznenađena, žaba skoči i klizajući se, dođe do ivice posude. Otuda odskakuta kući uz radosno kreketanje.