Preterana zabrinutost

Osećaj straha je u velikoj meri deo iskustva ljudskog bića. Strah je u stvari instinkt opstanka koji se javlja kao odgovor na realnu opasnost.

Razmislite o tome kako bi reagovali da vam se približi opasna životinja?

Najverovatnije biste odgovorili strahom.

Odgovoriti  strahom u ovakvim situacijama je korisno, jer kad smo uplašeni naše telo prolazi kroz čitav niz promena u svrhu naše zaštite.

Anksioznost se izražava nizom telesnih simptoma, npr. lupanje srca, suva usta, znojenje, podrhtavanje tela, mišićna napetost, teško disanje,osećaj knedle u grlu, osećaj nesvestice, slabost itd.

Ukoliko osećamo anksioznost kao odgovor na neku situaciju koja vas trenutno brine i ako nestane kada ta  situacija prođe, radi se o očekivanoj anksioznosti.

Ukoliko su neki od ovih simptoma stalno prisutni ili se javljaju u kombinaciji sa napadima panike  ili u situacijama kojih se ljudi obično ne boje npr. izlazak iz kuće, odlazak u društvo, tada bi trebalo da se osoba obrati psihologu.

Kako ćemo razlikovati zdravu brigu od preterane zabrinutosti?

Zdrava briga je izazvana konkretnom situacijom, osoba je sposobna da realno sagleda situaciju, pronađe eventualna rešenja, i pokrene se na akciju da zaštiti ono do čega joj je stalo.

Hronična zabrinutost blokira.

Osoba je zaokupljena katastrofičnim predviđanjima, problem posmatra kao nerešiv, provodi puno vremena smišljajući moguće negativne ishode, psihički je iscrpljenja i ne može normalno da funkcioniše.

Kao i sa mnogim drugim stvarima u životu, previše nečega ne može biti dobro za nas.

Hronična briga, praćena napetošću, poremećajem spavanja, mišićnom tenzijom, umorom i problemima sa koncentracijom, je najizrazitija karakteristika generalizovanog anksioznog poremećaja.

 

Vesna Radoman Roknić master psiholog-psihoterapeut

Leave a Reply