Sve što treba da znam naučio sam još u vrtiću

Sve što treba da znam o tome kako treba živeti, šta raditi i kakav biti, naučio sam još u vrtiću. Mudrost me nije čekala na vrhu planine, na kraju dugog uspona školovanja, nego se krila u pesku dečijeg igrališta. A evo šta sam tamo naučio:

    • Sve podeli sa drugima.
    • Igraj pošteno.
    • Ne muči ljude.
    • Svaku stvar vrati gde si je našao.
    • Počisti za sobom.
    • Ne uzimaj ono što nije tvoje.
    • Kada nekoga povrediš, izvini mu se.
    • Peri ruke pre jela.
    • Pusti vodu u toaletu.
    • Topli keks i hladno mleko su zdravi.
    • Živi uravnoteženo: malo uči, malo razmišljaj, crtaj, slikaj, pevaj i pleši, igraj se i radi – svaki dan od svega pomalo.
    • Svakog poslepodneva odspavaj.
    • Kad izađeš u svet, budi oprezan u saobraćaju, drži se za ruke i ne udaljavaj se od svog druga.
    • Ne zaboravi da čudo postoji. Seti se semenke u plastičnoj čašici: koren je krenuo u dubinu, stabljika u visinu, niko ne zna zašto i kako, ali tako je sa svima nama.
    • Zlatne ribice, hrčci, beli miševi, čak i semenke iz plastične čašice – jednom moraju da umru. I mi ćemo.
    • A zatim se setite svojih prvih slikovnica i prve reči koju smo naučili – najveće i najvažnije od svih reči – VIDI.

Sve što treba da znate sadržano je negde u ovom spisku. I zlatno pravilo, i ljubav, i osnovna pravila higijene. Ekologija i politika, ravnopravnost i zdrav život. Uzmite bilo koje od tih pravila, dodajte mu teške, odrasle i zvučne reči i primenite na život svoje porodice, posao, državnu politiku, svet u kome živimo – i videćete da će pravilo ostati jasno, tačno i čvrsto.

Robert Fulgam

 

Leave a Reply