“Fotografija kao izraz duše”-II deo

Postoje novi dokazi koji podržavaju upotrebu fotografije kao i samog procesa fotografisanja u kontekstu  istraživanja selfa, komunikacije, kreativnog izražavanja i ličnog razvoja.

Značenje fotografije nije fiksno ili apsolutno, ono je oblikovano iskustvima i perspektivom pojedinca koji je posmatra.

Sadržaj fotografije ostaje isti, ali osoba koja je posmatra se menja.  Fotografija ima potencijal da dovede do novih saznanja svaki put kada je posmatramo. To je slučaj i ukoliko smo autori fotografije i ukoliko samo posmatramo fotografiju nekog drugog autora.

Naša prirodna reakcija kada posmatramo fotografiju je da shvatimo ono što posmatramo. Dok gledamo fotografiju mi sklapamo priču, dajemo joj smisao.

Posmatrajući fotografiju kroz filter sopstvenog života, posmatramo je iz naše jedinstvene perspektive, kroz naša iskustva, strahove, nade i vrednosti. I u tome je moć fotografije kao sredstva za istraživanje selfa.

Sloboda koju pruža sam proces stvaranja fotografije, izbor predmeta koji ćemo da slikamo, beskonačni broj načina na koji možemo da posmatramo i doživimo sliku, doprinosi da fotografija postaje odličan medij za imaginaciju i kreativnost.

Fotografija nudi distancu i pruža mogućnost da ponovo shvatimo šta se dešavalo u datom trenutku i na taj način nam pruža priliku da učimo iz prošlih iskustava.

Ponekad se osećanja ili vizuelna iskustva teško verbalno izražavaju i u tu svrhu možemo da koristimo fotografije za poboljšanje ili kao zamenu našeg verbalnog opisa. Fotografija može da ponudi simbolički jezik, gde se predmet sa slike koristi kao metafora da izrazi nešto drugo i pruža način da se stupi u kontakt i artikulišu neprijatna osećanja i emocije. Neke emocije, misli, osećanja i iskustva se lakše ili drugačije izražavaju vizuelno nego verbalno.

Proces fotografisanja može biti neverovatno afirmativan. Baš kao i druge kreativne aktivnosti, može da podstakne osećaj dostignuća. Fotografija može promovisati i poboljšati samopoštovanje. Ovo se može dogoditi na nekoliko nivoa. Na primer, osećaj postignuća može da proizilazi iz kvaliteta finalne slike ili može doći iz zadovoljstva zbog učenja nove veštine.

Fotografije u terapiji deluje kao most  između dve osobe i njihovih svetova. One ih povezuju i stvaraju zajednički prostor koji je često pun kreativnih mogućnosti.

Radite na svom ličnom rastu i razvoju, ovladajte novom veštinom.

Koristite kameru da ispričate svoju priču, pronađete isceljenje i povežete se sa drugima kroz neverbalnu komunikaciju.

Psihoterapija i pogled  kroz objektiv, na novi način!!!!

 

Prijava za radionice “Fotografija kao izraz duše”  na:  kontakt@teneo.edu.rs

 

Leave a Reply