Važno je da znate! Napad panike ne može ….

Napad panike ne može ….

 

…da izazove infarkt.

Ubrzan rad srca tokom napada panike je jedna neprijatna senzacija, ali nije opasna.

Postoji velika razlika između onoga šta se dešava sa srcem prilikom srčanog udara i prilikom napada panike. Prilikom pravog srčanog udara najčešći simptom je bol i osećaj pritiskanja ili čak lomljenja u sredini grudnog koša. Može se javiti i ubrzan rad srca ali je dominantan bol koji se oseća. Bol i pritisak u grudima se povećava ukoliko pokušavate da se dodatno pokrećete.

Tokom paničnog napada, srce može ubrzano kucati, neki ljudi se žale i na bol u grudima koji prođe veoma brzo. Nijedan od ovih simptoma se ne pogoršava pokretom ili povećanom fizičkom aktivnošću. Zdravo srce može da kuca ubrzano satima a da ne budete ni u kakvoj opasnosti.

Dokazano je da tokom napada panike nema abnormalnosti na EKG zapisu, osim ubrzanog rada srca.

….da dovede do gušenja i prestanka disanja

Doživljaj redukovanog disanja tokom paničnog napada, jeste neprijatan doživljaj ali ne i opasan.  Pod stresom vratni i grudni mišići su stegnuti što smanjuje kapacitet disanja. Naš mozak ima urođeni refleksni mehanizam koji  će nas naterati da dišemo u slučaju da nemamo dovoljno kiseonika. Ako ne verujete pokušajte da zaustavite dah na nekoliko minuta i pratite šta će se desiti-u određenom trenutku ćete osetiti jaku refleksnu potrebu da udahnete što više vazduha.

….. da dovede do toga da izgubite ravnotežu

Prilikom napada panike se možete osećati prilično nestabilno. Ovaj osećaj će sigurno proći. Ponekad napetost utiče na polukružni sistem kanala u vašem unutrašnjem uhu, koji je zadužen za regulaciju ravnoteže. Nije opasan i malo je verovatno da će biti u toj meri intenzivan da ćete zaista izgubiti ravnotežu.

….. da dovede do toga da se onesvestite

Vrtoglavica koju možete da osetite tokom paničnog napada može prouzrokovati strah da ćete se onesvestiti. U tom trenutku dotok krvi u vaš mozak je nešto umanjen, većinom zbog toga što je tada i disanje ubrzano. Ova reakcija nije opasna i može se regulisati laganim disanjem, iz abdomena ako je moguće, kroz nos. Možete malo i prošetati okolo ukoliko vam uslovi dozvoljavaju. Pustite da se osećaj vrtoglavice pojača i povuče i nemojte se boriti sa njim. Onesvešćivanje se obično dešava tokom pada krvnog pritiska. Kada smo anksiozni, obično dolazi do povećanja krvnog pritiska usled povećanog lučenja adrenalina i aktivnosti simpatičkog nervnog sistema.

…da dovede do toga da poludite

Prethodno spomenut umanjen dotok krvi u mozak tokom paničnog napada može da dovede do doživljaja dezorijentisanosti i nestvarnost koji mogu da vas zaplaše.  U tim trenucima podsetite se da su oni jednostavno posledica smanjene cirkulacije krvi u vašem mozgu i da nemaju nikakve veze sa gubljenjem razuma. Koliko god je neprijatan, ovaj doživljaj dezorijentisanosti će proći. Potpuno je bezopasan. Niko nikada nije poludeo od napada panike iako je strah od toga uobičajen. Razvoj ozbiljnih mentalnih poremećaja nema nikakve veze sa napadima panike.

 

Osobe koje su sklone napadima panike tumače neobične i neprijatne telesne senzacije na katastrofičan način i imaju tendenciju da stalno kontrolišu svoje telo da bi utvrdili da li imaju takve senzacije. Bilo kakvu iznenadnu promenu u telu koja je iole neuobičajena ili neprijatna dodatno će preuveličati.

 

Umesto da sebe plašite sopstvenim telesnim reakcijama, možete da pustite da se one dešavaju i da sebe ohrabrujete izjavama „Ovo će proći, pustiću da moje telo prođe kroz ovo, ili I  ranije sam ovo podnosio i mogu i sada da podnesem, Ništa ozbiljno mi se neće desiti, Prepustiću se ovome, ovo su samo misli, ovo nije stvarnost…“

 

master psiholog-psihoterapeut

Vesna Radoman Roknić

 

vesnaroknic021@gmail.com 

 

 

 

izvor:Priručnik za prevazilaženje anksioznosti i fobija

Leave a Reply